Za to,
što sad od “negde”gledam svoje telo kako pluta i plavi pramen koji se još nije
pokvasio, kao i za većinu stvari u životu koje su me snašle, sama sam kriva.
Da, baš sam lepa bila. Znam da će to isto reći kad me budu izvukli iz vode. Šta
će komplimentitada vredeti?
Ove, za mene kobne večeri slavili smo rođendan mog muža. Veliko, veselo
društvo. Mladi konobar. Sin gazde lokala. Muški wc. Na brzinu. Uh! Nisam
mogla da odolim. Vatromet.
Moj muž ničm nije pokazao da zna. Ničim, osim udarcem u glavu kad
smo prelazili most.
Нема коментара:
Постави коментар