Ni pola me nije ovde. Više od pola mene,
negde sa tobom luta... Moje telo baulja Beogradom, cipele lupaju ulicama kojima
smo toliko puta zajedno prošli. Ti i ja. Pogled se šeta po prolaznicima,
osmehnem se sličnim tebi. Pevam naše pesme u sebi... Kasno zaspim, rano se
budim...
Čekam april. Tad si rekao da ćeš se
vratiti. Nisi rekao aprila koje godine. Nije ni bitno. Čekaću.
Samo da
nisi mislio na prvi april...
Нема коментара:
Постави коментар